Printskrin: YouTube/rakovac1
Za njega je svaka ljubav bila prva ljubav, volio je žene i bio zaljubljive prirode
Žene su ga voljele, onako boemski razuzdanog, s neizbježnom cigaretom među zubima. Miroslav Mika Antić bio je trostruki suprug i otac šestoro djece, kasnije i djeda šest vragolana.
Za njega je svaka ljubav bila prva ljubav, volio je žene i bio zaljubljive prirode. Prvi put fatalno se zaljubio na Korčuli u jednu Mariju i odmah je htio da se ženi, ali su ga roditelji jedva spriječili. A onda se kao 21-godišnji student oženio 16-godišnjom Ljubicom i ostao u braku devet godina. Potom je upoznao Svetlanu, koja mu je podarila četvoro djece, sve dok nije sreo Ljilju, sa kojom je dobio još dva sina.
Rođen je na današnji dan (14. marta) 1932. godine u sjevernom Banatu, u selu Mokrin.
– Ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želio, još nemam i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama… A radio sam svašta. Bio sam zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, kazališni redatelj, bavio sam se vodovodom i kanalizacijom, radio sa kompresorima, obrađivao drvo, umijem da napravim krov, lijepim pločice, glumio sam u jednom lutkarskom kazalištu, pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije i urednik listova – opisao je sebe jednom prilikom glasoviti pjesnik.
U Pančevu je napisao i svoje prve stihove i prvi put se zaljubio…
Njegov stub, majka Melanija, doživjela je sinovljevu smrt. Preminuo je u 54 godini, 24. juna 1986. Majka, iako je predosjećala gdje će ga njegov boemski način života odvesti, nikada ga nije opominjala da umjerenije živi. To je često sa ponosom isticao.
Mika je bio omiljen među ženama.
– Od braka do konjaka samo je pola koraka… Svako ima svoju pjesmu. Ja nemam svoju ženu, svoj tip žene. Sve žene na svijetu su mi se dopadale i sve muzike na svijetu – pričao je Antić.
A sve što želimo da znamo o njemu moglo je da se pročita u redovima i između redova koje je pisao.
– Ja sam, u stvari, živio oduvjek kako sam htio! – govorio bi o trenucima svoje smrti: – Kad me budu iznosili, neka pročitaju “Besmrtnu pesmu”. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira “Pira manđe korkoro”. (Ćororo) Niko ne smije da mi drži govor.
Tako je i bilo.
– Ako ti jave: umro sam, ne vjeruj to ne umijem. Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag. I zato: ne budi tužan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i čudno drag. Noću, kad gledaš u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidiš neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja još uvjek šašav letim i živim…
Printskrin: Youtube/SpeedyArchives
Za njim su ostali neki od najljepših citata o ženama, ljubavi i životu.
“Nisam osećao da diram u tuđe ni kada te prvi put videh i poželeh. Oduvek si bila moja više nego što sam ja svoj i više nego si i sama svoja.
“Ne kradi mi sebe od mene, budalo glupa.”
“Htio bih toliko toga da ti kažem, a ne znam, ne znam ništa bolje sad kad se voli.”
“Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.”
“I kad se jednom u dubokoj starosti sretnemo u nekom domu penzionera, pa pred Novu godinu ili neki drugi praznik odigramo zajedno jedan valcer ili tango, i zaljubimo se jedno u drugo 3681. put, neka i to bude samo prva ljubav i nijedna više.”
“Izgleda, prestao sam da volim. Počeo sam da mislim ljubavlju. Izgleda da sam izdao najlirskije u sebi. Počeo sam da mislim osećanjima.”
“Gospođice, ja nisam za tobom bio onako obično, gimnazijski zanesen. U meni je sve do tabana minirano.”
“Najlepše čudo sveta, skupi se uz mene i ćuti.”
“Čitave noći lutao sam oko stanice, i razgledao vozove što odlaze i dolaze. Imao sam dovoljno vremena da mirno o svemu razmislim. Gospođo, ja sam u vas neizlečivo zaljubljen.”
“Jedino čisto čulo to je dodir njene i moje ruke. Sve ostalo, uopšte nisu čula.”
“Ljubav je kao snaga, ako je više trošiš više ćeš je imati.”
“To, kako da se voli ne uči se iz knjiga, ne uči se u školi. To se uči iz sebe, kad se otvori srce, pa boli ili ne boli.”
“Zavoli trag moga osmeha na rubu čaše, na cigareti, i blatnjav hod duž ulica koje sigurno nekuda vode. Bićemo suviše voljeni ili suviše prokleti. Budi uz mene kad odem.”
“Ni Bog nam nije verovao tih dana. Ni priroda. Ni ljudi. Verovala je samo naša ogromna ljubav. Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci.”
“Valja se dobro osloniti o svoju hrabrost i ljubav, i plave slojeve nade. To vam je najprostiji način da pronađete sebe i domognete se mnogih nesvakidašnjih čuda.”
“Malo je bilo. Al’ ipak, kad pogledaš: dosta je sve ono što smo i rekli i prešutjeli.”
“Nema na svetu dve iste srede, dva ista utorka, ista petka. Sve nove ljubavi drukčije vrede, živi se svaki put ispočetka”
“Treći put kad se zaljubiš, izbriši obe ranije. Nek treća bude prva. Nek peta bude prva. Nek stota bude prva, ako se pošteno diše. Kad ljubav brojiš do jedan, onda je ima najviše”
“Ja sam sakupljač neobičnih stvari. Neka drugi sakupljaju značke i marke. Ja sakupljam dane, časove i trenutke.”
(Ona.rs)
