Predstavnice institucija, finansijskog sektora i konsultantske prakse u okviru TWBM Empower Foruma 2026 govorile o mjerama za održiv razvoj ženskog preduzetništva
Finansijska podrška sama po sebi nije dovoljna za razvoj ženskog preduzetništva. Održivi i konkurentni biznisi zahtijevaju jednostavnije procedure, dostupnije programe podrške, mentorsku pomoć i bolju povezanost institucija, uz osposobljavanje preduzetnica za korišćenje evropskih fondova, poručeno je sa panela „Podrška koja omogućava rast“ u okviru TWBM Empower Foruma 2026 u Podgorici.
Iako je u Crnoj Gori posljednjih godina ostvaren napredak u podsticanju ženskog preduzetništva i povećan broj kompanija u vlasništvu žena, njihov poslovni rast i dalje prate brojne prepreke.
Učesnice panela, koji je moderirala Nada Rakočević iz Privredne komore Crne Gore, saglasne su da je naredni veliki izazov, ne samo ohrabriti žene da pokrenu posao, već im pomoći da ga razviju, unaprijede i učine konkurentnim na sve zahtjevnijem tržištu.
Generalna direktorica Direktorata za unapređenje konkurentnosti privrede u Ministarstvu ekonomskog razvoja Anđela Gajević predstavila je državni program za unapređenje konkurentnosti privrede, u okviru kojeg postoji posebna linija namijenjena ženama preduzetnicama.
Prema njenim riječima, podrška mora podrazumijevati mnogo više od subvencija i povoljnih finansijskih instrumenata.
„Koliko god je važan pristup finansiranju, ne možemo zanemariti nefinansijski dio, odnosno mentoring program. To mora biti paket usluga koji je na raspolaganju ženama preduzetnicama“, istakla je Gajević.
Ona je naglasila da nije bitno samo voditi se brojkama – koliko ima javnih poziva i aplikanata, već da li je podrška institucija pravovremena i da li daje odgovarajući rezultat, odnosno da li će biznis ideju pretvoriti u pravu poslovnu priliku.
Kao tri važna prostora za unapređenje izdvojila je pojednostavljivanje procesa apliciranja, smanjenje administrativnih barijera i transparentno definisanje kriterijuma. Posebno je ukazala na potrebu da institucije same pribavljaju dokumentaciju koju mogu dobiti po službenoj dužnosti, kako bi se preduzetnice rasteretile birokratije i imale više vremena za razvoj poslovanja.
Koliko su potrebe privrede veće od raspoloživih sredstava, pokazuje i podatak da je za razvoj ženskog preduzetništva ove godine bilo opredijeljeno 600.000 eura, dok je vrijednost podnijetih zahtjeva premašila milion eura.
„To govori koliko smo u nemogućnosti da zadovoljimo potrebe privrede“, upozorila je Gajević, dodajući da podršku treba posmatrati kao investiciju, a ne trošak državnog budžeta, jer se ulaganje u konkurentnost privrede višestruko vraća.
Sekretarka Sekretarijata za preduzetništvo i investicije Glavnog grada Danijela Radeč podsjetila je da su posebnu liniju za žensko preduzetništvo uveli 2019. godine, sa početnim fondom od svega 20.000 eura, dok je danas za tu namjenu dostupno oko pola miliona eura.
„Kroz tu liniju pomogli smo 200 biznis ideja. Povratili smo povjerenje ljudi koji se obraćaju lokalnoj upravi i očekuju neki vid podrške“, kazala je Radeč.
Smatra da je naredni korak unapređenje sistema monitoringa, kako bi institucije znale šta se dešava sa podržanim biznisima i na osnovu tih iskustava bolje planirale buduće programe. Posebno je ukazala na nedovoljnu institucionalnu povezanost i potrebu da se izbjegne preklapanje podrške za iste poslovne planove.
„Ne treba da radimo policijska istraživanja, već da nakon monitoringa imamo analizu koja će nam omogućiti da kreiramo javne pozive za sljedeću godinu na najbolji mogući način“, poručila je Radeč.
Ona je ukazala i na to da među prijavljenim idejama dominiraju uslužne djelatnosti, ističući da bi veći podsticaj trebalo dati proizvodnji. Kao dobar primjer upoznavanja sa stvarnim potencijalom biznisa navela je intervjue sa kandidatkinjama, jer, kako je rekla, razgovor sa preduzetnicama često otkriva mnogo više od samog biznis plana.
Iz ugla finansijske institucije, izvršna direktorica Alter Modusa Ana Kentera ukazala je na jednu od važnih zabluda u razumijevanju preduzetništva – da biznis počinje njegovom formalnom registracijom.
„Nijedan biznis ne počinje registracijom. Ako neko ima ideju za biznis, neće prvo poći u CRPS i registrovati firmu. To se dešava u kasnijem stadijumu razvoja. Krene se malim koracima, da bi se vidjelo ima li mjesta na tržištu, klijenata i kupaca“, objasnila je Kentera.
Prema njenim riječima, finansijske institucije treba da prepoznaju u kojoj se fazi razvoja nalazi određeni biznis i ponude odgovarajuće proizvode. Posebno je istakla značaj specijalističkih znanja koja prate širenje poslovanja – od unapređenja organizacije i promocije proizvoda do razvoja prodajnih kanala.
„Biznis se mora razvijati i unutra da bi se razvijao prema tržištu koje želi da pokriva. Mora se mijenjati organizacija, promocija proizvoda, usavršavati kanali prodaje. To su specijalistička znanja koja treba uspostavljati kroz mentorsku ili savjetodavnu podršku“, kazala je Kentera.
Ona je naglasila da finansiranje nije jedina prepreka ženama, već da je potrebno bolje razumjeti njihove potrebe i prilagoditi im finansijske proizvode.
„Žene čine 37,7 odsto klijenata u kreditnom portfoliju Alter Modusa, kada je riječ o mikro i malim privrednim društvima. Nije da ne mogu da se finansiraju ženski biznisi, nije da nijesu zainteresovane za investiranje. Treba im prići i zadovoljiti njihove potrebe“, poručila je Kentera.
Poseban izazov za naredni period predstavljaće priprema preduzetnica za korišćenje evropskih fondova. Izvršna direktorica Adria Savjetovanja Danijela Grbin upozorila je da će pristup tržištu Evropske unije otvoriti velike mogućnosti, ali i povećati konkurenciju, zbog čega je neophodno da se mikro, mala i srednja preduzeća na vrijeme pripreme za nove uslove poslovanja.
Žensko preduzetništvo, kako je ocijenila, posebno je važno osnažiti u dijelu investicija i širenja poslovanja, jer su žene često opreznije kada je riječ o preuzimanju finansijskih rizika.
Kao jednu od značajnih prepreka izdvojila je period između odobravanja evropskog granta i prve refundacije sredstava. Preduzetnice u startu moraju same obezbijediti novac za realizaciju projekta i održati likvidnost poslovanja, što može biti posebno zahtjevno za manje kompanije. Zato je, smatra Grbin, potrebno da država, banke, Razvojna banka i mikrokreditne institucije već sada osmisle modele finansiranja koji će omogućiti preduzećima da premoste taj period.
Upozorila je da se za evropske konkurse ne treba pripremati tek kada budu objavljeni, već da preduzetnice već sada moraju planirati razvoj, urediti finansije i poresku disciplinu, definisati projekte i potencijalna partnerstva.
„Preporučujem da, iako su žene dosta operativno zaokupljene poslovima, odvoje vrijeme da naprave mapu puta i definišu gdje vide sebe 2030. Sredite poresku disciplinu i finansije, fokusirajte se na razvoj dva-tri projekta i pripremite dokumentaciju. Nakon toga ste 50 odsto spremne za konkurse koji će se desiti“, poručila je Grbin.
Izvor> PR
